Proteini su veoma bitni za pravilno funkcionisanje organizma, za izgradnju mišića i tkiva. Osim količine, veoma je važan proteinski izvor. Aminokiselinski profil zavisi od njega. Takođe, određuje biološku efikasnost. On obezbeđuje makro i mikronutrijente. Ishrana treba da bude raznovrsna. Takođe, treba da bude bogata vitaminima, mineralima i vlaknima. Svi makronutrijenti su važni kako bi se sprečio nastanak određenih bolesti i održalo dobro zdravlje.
Danas se često preporučuju dijetetski režimi sa višim proteinskim sadržajem. Ovi režimi su pretežno životinjskog porekla. Cilj je postići određene fitness ciljeve. Takođe, žele se poboljšati odnosi masti i mišićne mase u organizmu. Metabolizam proteina je složen proces. Započinje u sistemu za varenje. Produkti metabolizma se obrađuju u jetri. Oni u normalnim količinama nisu štetni za naš organizam. Ovi produkti se izbacuju kroz bubrege, odnosno urinom. Kratkoročno, povećan proteinski unos može dovesti do smanjenja težine. Kod zdravih osoba ne izaziva ozbiljne probleme. Ali dugoročne posledice unošenja velikih količina proteinskih namirnica mogu imati ozbiljne posledice po zdravlje. Ovo posebno utiče na funkciju bubrega.
Koja je optimalna količina proteina za nesmetan rad bubrega?
Dnevni proteinski unos potreban je za normalno funkcionisanje organizma. Takođe je neophodan za nesmetan rad bubrega. Zavisi od više faktora. Pre svega, zavisi od starosnog doba i količine fizičke aktivnosti u toku dana. Proteini bi trebalo da čine 10 – 35% dnevnog kalorijskog unosa. Normalnim dnevnim unosom smatra se oko 0.8-1.2 g proteina/kg telesne mase iz različitih izvora, što se odnosi na prosečnu odraslu osobu. Ako je fizička aktivnost većeg intenziteta preporučena količina može biti veća i ići i do 2g/kg težine.
Kako prekomerni unos proteina opterećuje proces filtracije u bubrezima?
U periodima prekomernog proteinskog unosa, bubrezi su posebno opterećeni i bubrežna funkcija je pojačana. To se prvenstveno odnosi na brzinu filtracije krvi kroz bubrege. Metabolizmom proteina nastaju urea i kreatinin. Ovi proizvodi se izlučuju preko urina. Velika koncentracija ovih jedinjenja zahteva veću brzinu protoka cirkulacije kroz bubreg. To je potrebno da bi se jedinjenja u predviđenom roku izbacila iz organizma. Dugoročno, to dovodi do poremećaja u bubrežnom radu.
Nemetabolisani proteini se preko urina izlučuju iz organizma, što dovodi do njihovog povećanog sadržaja u urinu. Kod osoba sa zdravim bubrežnim funkcijama ovo nije naročito štetno, dok kod osoba sa poremećenim bubrežnim radom izaziva proteinuriju.
Visoko-proteinski dijetetski unos zahteva povećanu količinu tečnosti, upravo zbog pojačane bubrežne funkcije. Ukoliko unos tečnosti nije dovoljan, može doći do dehidratacije organizma. Savetuje se popiti bar 2-3l vode dnevno kako bi se poboljšala diureza i organizam dovoljno hidrirao.
Postoji mit da previše proteina u ishrani dovodi do bolesti bubrega, ali to nije tačno.
Ovaj mit se zasniva na činjenici da je u slučaju brojnih bolesti bubrega količina proteina u ishrani značajno ograničena. Ali ovo je za bolesti!
Ograničavanje proteina u ishrani za bolest bubrega ne znači da višak proteina u ishrani može dovesti do bolesti bubrega.
Pratite moj You Tube kanal – Zdravlje i lepota-Ema
Pogledajte jedan od mojih videa na You Tube kanalu
Zdravlje i lepota-Ema 
Постави коментар