Svaki roditelj za svoje dete želi najbolje. Da upiše neku dobru osnovnu školu gde će biti prihvaćeno i steći kvalitetno znanje. Ali nije uvek tako i sami znate.
Sve je počelo, tako što me je prijateljica pozvala da dodjem u školu gde je ona radila. Bila sam na priredbi povodom Svetskog Save i bila sam zadovoljna školom.
Posle kraćeg razgovora sa suprugom, odlučili smo da tu upišemo dete u prvi razred. Pošto smo oboje radili, upisali smo dete u boravak. Dolaskom u tu školu počeli su problemi vezani za učiteljice i naše ćerke.
Nije ni 5 dana prošlo u boravku, psiholog nas je zvao na razgovor. Na tom sastanku su bile i učiteljice. Žalile su se na moju ćerkicu, rekle da ona nije za boravak. Rekle su da neće da piše, da je htela da ode iz odeljenja, da neće da radi test… Rekla sam: „Čekajte, pa vi ste pedagozi i znate svoj posao, pridjite joj na neki drugi način.“
Završila se ta agonija, počela je sledeća. Jedna učiteljica je prihvatila moju ćerkicu i promenila model ponašanja prema njoj. Druga nije htela ni da čuje, da moja ćerka ostaje i krenula da nas maltretira. Zvala nas je svaki dan, ili da dodjemo po nju ili da se žali kako kod nje neće ništa da radi. Znam moje dete, ako je neko prestrog i grub, ona će pokušati da pobegne od te osobe. Što je i učinila, jer je pobegla iz učionice.
Usledio je drugi sastanak, posle 5 dana od prvog. Opet isto, ali ipak malo različito. Znate kad neko ne želi da se zauzme, da radi svoj posao kao ta druga učiteljica. Ali pod pritiskom druge učiteljice i ova prva je popustila. Tako da su obe bile da moja ćerka, ode iz boravka.
Psiholog je sazvao još jedan sastanak, ali sa učiteljem. Posle razgovora sa učiteljem, prebacili smo ćerku u redovnu nastavu. Ali tada su počele još veće muke, po nas i našu ćerkicu. (Kraj prvog dela)
Zdravlje i lepota-Ema 
Постави коментар